Svijet Automobila - Srbija

Ko profitira od prve pomoći

Rat uvoznika i proizvođača kompleta prve pomoći, koji će od 19. septembra biti obavezan deo opreme svakog automobila, nastavlja se a na meti je kompanija koja je obezbedila najnižu cenu na tržištu.

Naime, kutije gotovo istovetnog sadržaja koji je propisalo Ministarstvo zdravlja, na tržištu se mogu pronaći po ceni od 1.200 do preko 3.000 dinara, što zavisi od toga ko je uvoznik ili proizvođač te opreme, ali i od distributerske i maloprodajne marže.

U Galenici nismo mogli da dobijemo odgovor na pitanje zašto je cena kompleta koji se proizvodi u toj fabrici u maloprodaji dostigla oko 2.400 dinara. Oni su nas uputili na distributera, posrednika u prodaji paketa prve pomoći sa kojim su sklopili ugovor, ali predstavnik te firme pristao je na nezvaničan razgovor ali ne i da se ispod izrečenog potpiše punim imenom.

Reč je preduzeću osnovanom početkom 2010. godine, kada je novi Zakon o saobraćaju stupio na snagu a sa njim i obaveza vozača da nabave komplet prve pomoći. Firma je registrovana kao društvo ograničene odgovornosti, sa kapitalom od 500 evra, tri zaposlena i ostvarenim prihodom u prvoj godini poslovanja od gotovo 900 miliona dinara, od čega je dobit 35 miliona.

- Ne postoje bitne razlike u cenama kompleta, svi oni imaju približno iste proizvođačke cene, ali su im ostali troškovi različiti. Jedan od razloga je i to što je cena gaze, koja je bitan sastojak komponenti koje se nalaze u kompletu, početkom ove godine dostizala rekordne vrednosti na berzi, a to je bio period kada su proizvođači morali da je nabave ako su hteli da uđu u tu proizvodnju.

Od drugih troškova, najveći je PDV, zatim, oko sedam odsto vrednosti proizvoda izdvaja se za distribuciju, a potom je potrebno izdvojiti maržu za veledrogeriju pa za maloprodaju, gde opet proizvođači imaju različit tretman. Neki od njih moraju velikim lancima da uplate i 20 odsto vrednosti robe, na ime „ulaska na tržište“. To je „cena“ samo da se dođe do potrošača u toj trgovini, a proizvod dodatno opterećuju i rokovi plaćanja, jer neki trgovci obaveze izmiruju i posle 180 dana - kaže za Danas sagovornik koga nam je preporučila Galenika. On dodaje i da od svih kompleta na tržištu, a reč je o sedam proizvođača koji su dobili saglasnost Agencije za lekove, samo se komplet Karan Co može kupiti znatno jeftinije, čak za 1.200 dinara, ali tvrdi da je i kvalitet tog proizvoda ne zadovoljava srpske standarde.

Na primedbu da je Agencija za lekove potvrdila ispravnost tog kompleta, on odgovara da je to učinjeno jer je zloupotrebljena oznaka EU, koja se nalazi na tom proizvodu. „Domaći propisi dozvoljavaju da prvi zavoj, koji je najskuplji element u kompletu, bude izrađen isključivo od prirodnog materijala, gaze, ali standardi Evropske unije dozvoljavaju i druge materijale, poput papira. Ako se proizvod uveze iz EU, on nosi oznaku „C“, koja garantuje kvalitet po njihovim merilima, ali to ne znači da odgovara i našim standardima“ tvrdi naš sagovornik.

- Odgovorno tvrdim da je proizvod koji je Karan Co plasirao na tržište jedan od kvalitetnijih u grupi odobrenih kompleta. Niža cena koju smo postigli posledica je dobrog poslovnog aranžmana sa kineskom Viner industri, koja inače pokriva znatan deo američkog i evropskog tržišta. Takođe, na tržište smo izašli bez posrednika u prodaji, jer direktno robu dostavljamo apotekama koje i inače snabdevamo - kaže za Danas Ljiljana Karanović, vlasnik Karan Co i podseća da je zbog medijskih optužbi kojima je bila izložena, morala da zatraži vanrednu kontrolu kvaliteta od Agencije za lekove, ali i od evropskog Biroa Veritas, koji se bavi proverom sertifikata, pri čemu su obe institucije potvrdile da proizvod odgovara propisanim standardima.

Koliko je na medijske optužbe uticalo to što je reč o najjeftinijem kompletu, teško je utvrditi, ali činjenica je da su sve firme koje su dobile saglasnost da mogu prodavati tu opremu, računale na visoku dobit. Naime, u Srbiji je registrovano biše od 1,5 miliona automobila čiji vlasnici imaju još nekoliko dana rok da opreme svoje vozilo kako ne bi rizikovali kaznu od najmanje 3.000 dinara. Ipak, izgleda da su neki proizvođači precenili srpsku kupovnu moć naduvavajući cene, pa ispada da su troškovi proizvodnje u našoj zemlji daleko veći nego u inostranstvu, jer, primera radi, komplet prve pomoći, gotovo istovetnog obaveznog sadržaja u Nemačkoj košta manje od deset evra, dok ga je na slovenačkim pumpama moguće kupiti za 13 evra.